Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na dodatu vrednost". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Megatrend univerzitet primenjenih nauka
Fakultet za poslovne studije
Seminarski rad iz predmeta Finansijski menadžment
Porez na dodatu vrednost
Beograd,januar 2008
Sadržaj
Uvod…………………………………………………………………………….3
I DEO…………………………………………………………………………...5
II DEO………………………………………………………………………….10
Literatura………………………………………………………………………..19
UVOD
U javnim finansijama je apsolviran stav da manifestaciju ekonomske snage koju treba oporezovati, odnosno da poreski objekat, čine:
(1) prihodi, odnosno dohodak kao zbir svih neto prihoda,
(2) imovina I
(3) potrošnja.
Porezi na potrošnju su porezi koji se plaćaju u vezi sa korišćenjem finalnih dobara i usluga u zemlji potrošnje. Oni su uvek posredni porezi koji indirektno (posredno) pogađaju poresku snagu koja se manifestuje u radnjama upotrebe i trošenja dohotka odnosno imovine. U pitanju su, znači, porezi koji se plaćaju u vezi sa korišćenjem finalnih dobara i usluga. Njihove ključne prednosti su
(1) izdašnost,
(2) elastičnost,
(3) veća ugodnost pri plaćanju,
(4) skoro nikakav otpor pri plaćanju i
(5) niski troškovi naplate.
U nedostatke ovih poreza valja uključiti:
(1) regresivnost i
(2) izraženi inflatorni potencijal.
Porezi na potrošnju predstavljaju jedan od najstarijih poreskih oblika, budući da su poznati još u antičkom dobu u vidu poreza na promet i akciza. Takođe, porezi na potrošnju su uvek zauzimali, a i danas zauzimaju, istaknuto mesto u poreskim sistemima odnosno u strukturi javnih prihoda.
Porezi na potrošnju se javljaju u obliku opšteg poreza na promet i poreza na pojedinačna dobra i usluge. Opšti porez na promet može biti, s obzirom na broj faza prometnog ciklusa u kojima se vrši oporezivanje, sve(više)fazan i jednofazan porez na promet. Svefazni porez na promet se može pojaviti u vidu svefaznog bruto poreza na promet i u vidu svefaznog neto poreza na promet, poznatijeg pod nazivom porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV). Kod jednofaznog poreza na promet oporezivanje može da se sprovodi u fazi proizvodnje, u fazi trgovine na veliko ili pak u fazi maloprodaje (što je slučaj kod nas). Porezi na pojedinačna dobra i usluge obuhvataju relativno brojnu skupinu akciza, carina, uvoznih i izvoznih dažbina, dobit fiskalnih monopola, poreza na investiciona dobra i drugih sličnih selektivnih poreza na potrošnju.
Budući da se u savremenim dršavama sreće veliki broj poreskih oblika, pojavila se potreba da se stvore uslovi, u međunarodnim razmerama, za komparativne analize kako njihovih poreskih sistema i poreskih politika tako i pojedinih poreskih oblika. Sa tim ciljem, sačinjeno je nekoliko međunarodnih klasifikacija javnih prihoda među kojima su posebno priznate i u praksi primenjene klasifikacije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF).
...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

Fotografija dokumenta